POTRAGA ZA ONIMA KOJI KRŠE PRAVILA

Preduzetništvo je u poslednjih deset do dvadeset godina postalo jedna od najprepoznatljivijih reči u svetu, i to s dobrim razlogom. Ono je postalo simbol za glavno dostignuće u našem kapitalističkom društvu; posedovanje, stvaranje i vođenje vlastitog posla. Gotovo svi bi želeli da to rade, ali, ipak, ono i dalje ostaje biti nedostižan cilj za veliku većinu svetske populacije.

Kada čujete stvarne životne priče ljudi poput sir Richarda Bransona, Billa Gatesa ili Marka Zuckerberga, shvatite da preduzetništvo nije samo nešto što možete navesti u biografiji kako biste opisali vreme kada ste prodavali majice na kampusu koledža.

Pravi preduzetnici nikada ne bi pomislili staviti reč P u biografiju, jer bi to na prvom mestu bila anatema samoj ideji preduzetništva. Pravi preduzetnici nikada ne bi pomislili koristiti titulu kao statusni simbol, jer oni to ne moraju činiti.

Šta je preduzetništvo

Dakle, šta to preduzetnik radi da se razlikuje od pekara, mehaničara ili grafičkog dizajnera?

Preduzetništvo je možda, u svom najčišćem smislu, nepokolebljiva predanost da se živi ili umre od vlastite upornosti i sposobnosti.

To je žar da se budite svako jutro i budete uzbuđeni da radite ono što uistinu želite stvoriti; to je sposobnost da izbegnete dramu i izgubljenu energiju i umesto toga fokusirate svu svoju pažnju na istinske potrebe i karijerne ciljeve. To je neustrašivost da verujete u vlastite sposobnosti, kreativnost i vlastitu snalažljivost dok bi drugi pitali nadređenog za pomoć, ili u najbližem priručniku potražili uputstva. Preduzetnici su ti koji se ne boje napisati svoje vlastite priručnike i koji se ne brinu hoće li ih ili ne prihvatiti većina stanovništva.

Izdavač magazina Jim Warren bio je pionir preduzetnik koji je stajao iza legendarnih publikacija kao što su Famous Movie Monsters of Hollywood i Vampirella.

Na svom vrhuncu, Warren je mogao uzeti neki nepopularni proizvod - horor stripove - te ih pretvoriti u nešto što se prodaje i što je unosno i to putem jednostavnog prepakiranja truda. Warrenova strategija uključivala je prodaju stripova u formi časopisa i prodaju novotarija putem oglasa na zadnjem dijelu knjige, umesto ubeđivanja oglašivača koji nisu voljni sarađivati sa izdavačem horora. Unajmio je najbolje umetnike i pisce koje je mogao priuštiti, te je zajedno sa urednikom Forrestom J Ackermanom uveo novu eru fanova u kojoj je uredu nazivati se štreberom. U njegovom uredu naći ćete uokvirenu plaketu na kojoj piše "Neko je to morao ostvariti".

Primena tuđe ideje

U srži preduzetnika, to je ono što oni čine: Oni to ostvaruju. Pekari mogu postati preduzetnici ako niko ne zapošljava, ali samo da zadovolje svoju strast za pečenjem. U nekim slučajevima, preduzetnik će zaposliti pekara, iznajmiti prostor i kupiti peći. U drugim slučajevima, preduzetnik možda čak nikada ne vidi pekaru uživo. On jednostavno može osigurati finansije i zaposliti dobrog menadžera.

Ono u čemu se preduzetnici, takođe, vešti su ideje. Svaki posao koji pokrenu možda se ne temelji na njihovoj ideji i oni možda nisu samo ljudi sa idejom koji rade iza kulisa.

Postoje preduzetnici koji tuđu ideju primene u praksi pre nego što ulože više truda u posao od bilo koga drugog koga zaposle, ali u srži preduzetničkog duha je nagon uzeti dobru ideju i oživeti je.

Kada razmišljamo o preduzetništvu na ovaj način, onda postaje jasno da nepogrešivi etos preduzetništva obično biva vidljiv u ranoj dobi. Svi mi možemo zamisliti srednjerangirane menadžere u kompaniji, kojima, iako mogu biti dobri u svom poslu, nedostaje nešto što ponekad može biti vidljivo kod dece i mladih u dobi od 13 ili 14 godina. Ipak, ta iskra, ta želja koja vas navodi da pokrenete svoj prvi štand za prodaju limunade, nalazi se u svima nama.

Javne škole, fakulteti i vaš prvi posao uče vas da držite pognutu glavu i radite svoj posao. 

Problem je u tome što smo naučili da radije radimo ono što je sigurno, ono što je zagarantovano da će funkcionisati, nego da rizikujemo naše vreme, trud i novac na ideje koje možda neće uspeti. Tako često preduzetništvo može biti razlika između jedne osobe koja sledi pravila, ide u školu, dobija dobre ocene, dobar posao i pristojnu platu, i osobe koja izbegava školu, ne sluša nikoga i na kraju završi kreirajući potpuno novi proizvod koji ide ka tome da promeni svet.

Pa zašto onda svako nije preduzetnik?

Javne škole, fakulteti i vaš prvi posao uče vas da držite pognutu glavu i radite svoj posao. Veliki deo našeg društva izgrađen je oko zastarelog industrijskog modela gde svako može naučiti raditi svoj posao, gde u biti služite kao mali deo velikog sistema i gde je dolazak na vreme važniji od bilo kakve pronicljivosti ili kreativnosti koje možete pružiti. Za razliku od generacija pre kada ste mogli proći dosta dobro samo radeći ono što vam kažu, svetske top kompanije danas stalno tragaju za ljudima koji rade upravo suprotno; oni krše pravila i uvode novine van konvencionalne obuke.

Dakle, možemo li naučiti preduzetništvo? I što je još važnije, kako?

U intervjuu sa jednim snimateljem dokumentaraca, majka sir Richarda Bransona otkriva kako je Branson u svom ranom detinjstvu ustvari bio neverovatno stidljiv. U nastojanju da ga natera da bude otvoreniji i društveniji, ona je i sama došla na preduzetničku ideju: Ostavila bi sina tri milje od kuće i rekla mu da će morati razgovarati s ljudima i pitati za uputstva kako bi pronašao svoj put nazad. Ekstremno?

Naravno, ali je ovaj "potoni ili plivaj" pristup odgoju pretvorio sramežljivo dete, koje se doslovno skrivalo iza majčine suknje, u jednog od najsmelijih preduzetnika našeg vremena.

Navike uspešnog preduzetnika se, takođe, uče u programima studija poslovnog upravljanja (MBA) u celoj zemlji. Kao što je to Dean Hubbard sa Columbia poslovne škole izneo u svom govoru o MBA 21. veka, "cilj nije imati podatkovno skladište funkcionalnih sposobnosti, već stvoriti proces koji uči ljude kako da prepoznaju priliku - i zgrabe je" (informacije radi: Columbia poslovna škola je moj fakultet).

Bez sumnje, čini se da u duhu poduzetništva postoji element koji se ne može naučiti a koji je doveo do mnogih velikih priča o uspjehu. Neki mogu tvrditi da školovanje može, u najboljem slučaju, jedino biti opisano kao priprema platna za slikara.

Umetniku možete reći gde da kupi boje, dati mu neke savete o osnovnim umetničkim principima, a zatim pružiti primere onoga što su ljudi činili u prošlosti. No, stvarni čin pokretanja inicijative i dolazak do ideje, koja će živeti čak i duže od samog života kreatora, nešto je što se jednostavno nikako ne može naučiti.

Možda to možete nazvati kreativnošću, maštom ili čistom strasti, ali ostaje činjenica da je, i pored toga što možete imati najveće platno i kolekciju boja na svetu, i dalje potreban umetnik da stvori nešto lepo.

Nastranu izuzeci, mnogi ljudi nisu imali izbora već da nauče kako da budu preduzetnici. Tempo kojim se brojna vrata otvaraju, i koja se nastavljaju otvarati širom sveta, je zapanjujući. Kako se ekonomija i ideja o karijeri razvijaju, u narednih deceniju ili dve "preduzetnik" bi mogao biti jedina preostala profesija.

Šta učiniti

Kao što je to istakao preduzetnik Scott Gerber, prema anketi iz 2011. oko 23 posto mladih ljudi koji su pokrenuli biznis učinili su to jednostavno zbog poteškoća u pronalaženju posla. Mi smo već u "potoni ili plivaj" scenariju u kojem je zaposlenost među mladima najniža u šezdeset godina.

Roditelji mogu započeti stvar; srednja škola može onima koji žele biti preduzetnici ponuditi neko prvo iskustvo; univerziteti mogu staviti sjajne prilike, veze i resurse na dohvat ruke; ali najvažniji dio putovanja uvek će ostati u preduzetniku. Možemo za vas graditi mostove, utrti puteve i otvoriti vam vrata, ali vi, preduzetnik, ste ti koji će uvek morati proći njima.

Posleratno obrazovanje dizajnirano je da smjesti ljude u velike kompanije gde će dobiti sigurnu platu. Nažalost, to je uglavnom još uvek ono za što služi škola, čak i dok se te kompanije smanjuju, propadaju i nestaju iz ekonomskog krajolika, uzrokujući otpuštanja na rekordnom nivou. Ne samo da možemo naučiti ljude da misle preduzetnički, već to i trebamo učiniti.